Kladim se da covek ne ume da pojasni osecaj tuge u sebi svaki put ali trenutak da jeste tuzan moze uvek.

Sjajno pises Svilena dusa. Lepo je sto si sa nama, bas lepo.

Citat:

Treba mu samo tanka nit koja će povezati dvije duše tako se u njima rodi nada.

Hteli to da shvati ili ne, svi mi smo u biti sami skoro u svemu (pogotovo u tuzi) i istovremeno smo krajnje socijalni. To stanje/saznanje (da smo sasvim sami), pored svega sto nas ugrozava iznutra/sto je razlog zalosti - budi u nama razumevanje drugih i iskreno saosecanje sa nama slicnim, pa zato spontano i umemo da im pruzimo/ulijemo energiju za napred. Steta sto ovo ne uspeva uvek, a mozda ne uspeva zato sto to saosecanje nije iskreno (mislim kad smo uopste kadri podici tuznog). Gresim li?

Oni su specificni, krajnje upuceni jedno na drugo, pa onda to dugo vreme sa svim zajednickim zbivanjima, pa onda osecaj napustenosti, pa strah izazvana nemoci, puno toga jos. Istina, ima jedna karakteristika koju sam relativno skoro uocila kod svog oca, svodi se na to da je postao sebican, sto nikada nije bio. Majka i svekrva su drugacije, samo ko zna kakve bi bile da su same. Istrosili su se u nas, ono bas, mnogo vise nego sto se to danas cini, a svaka starost je teska. Oni, iako ne svi, vremenom nekako previse detinje, kada je nedostatak paznje po sredi. Ta depresija iste paznju, tesko da ce da se izvadi.

Bolesna sam
Osecam da mi je glava ko Avala,noge teske ko vojnicke cizme za mars....
Al ne dam se

es, je li proslo, jezerce? Ne sumnjam da se ne das.

Ima nesto kod najveceg broja ljudi - kad nam telo kaze da treba da odlezimo, eto nas mudrica na delu, sve mi mozemo, pa gruvamo li, gruvamo, kao da nam se nista ne desava. Onda nam vrag kriv sto mozemo navuci zesce posledice, i to najcesce od prehlade, gripa... svega sto i ne smatramo bolescu, takve pametnice:).

Uzmi nešto za preznojavanje

Ja sam vise ono nego ono?
Pa vi sad vidite sta je sta i gde sam vise "Ono"?

Ono je pokazna zamenica, pa si ti vise to nego ovo.

Tuga se desi,ostane ,ode
srecni je brzo od sebe sklone.
Mi,koje neke druge staze vode
dozvolimo da brod potone.

Dodje tako,nezvana,nicim izazvana,nepozeljna,gadna...dodje bez pitanja...ostane koliko zeli...nista joj ne mogu....

Tuga je dio zivota.
Bez nje, ni srece nebi bilo.Tko se zna nositi sa tugom, u njoj prepoznati malog, sicusnog prijatelja,koji nam pomaze shvatiti nas same,shvatiti jesmo li, i gdje grijesili, ili smo se samo pustili,da nas zivot nosi,bez naseg upravljanja i bezvoljno, onda ce i tuga biti manje tuzna,a volja za srecom punom veca.