Na prozoru kishna kap,orosi pticu
u grudima,
shto se u klupko savila.
Na oblaku kao i na zemlji
u carstvu snova
miruje,
maleno srce
izrezbareno sumnjama

Ako poklekne
i kushu pusti
Sunce ce sa te strane
oka pobeci
Ako zastane u koraku
koji u plavetnilo vodi,
maleno srce
izrezbareno sumnjama
prestace da voli
i da zivi
Na prozoru kishna kap,orosi pticu
u grudima.
Ovo jutro,
ostade zapamceno po tome
Nadja

Nemoj nikada prstati da pises i da oplemenjujes nase duse tvojim divnim stihovima.....
:12q:

Crkva


Zvono na crkvi u predvecerje
udaralo je jako
Toranj je gledao u nebo
prekriveno jatom crnih ptica
Ograda je shtitila crkvu
celicnim katancem
Opasana Sudbinom
ljudskoga stradanja,
mirisala je na mirtu


Stradanje,nadanje,zaborav,eho
Zvono...
Jednim reskim zvukom,
zavrshi sluzbu za coveka
Prekrivena jatom crnih ptica,
opasana celikom nade
ostade stamena,
ne porazena

Vratih se porti
Celicnoj ogradi
Stegnuh je zubima
kostolomke
Zabelih secanje na
ogradu sa ruzama...
zapojasanu ljudskim nadama

Josh uvek cekam...

N.

Divna je pesma, mesecevojezero,zaista divna :cmokka: :cmokka: :cmokka:

Hvala Slovenska

Moja duga kosa
U korenu sasecena
pod stari panj zakopana,
u jelu izrasta


Suze zimzelene
u kroshnji
pticu celivaju
Ona klikce tugu
dok Sunce ne
odskoci visoko

Cim padne mrak
njena se tuga
u panj vraca
I tako...
Sve dok Mesec ne pobeli
kao mleko.

Nadja

Zapojasana
suncevom svetloshcu
zemlju rascvetavam
Poznjevenu ljubav sa tvojih usana
kamenom mrvim,
u hleb pretvaram

Onda te ljubim dok Sunce
u more ne utone;
i crvenu kuglu
u zaton ne smesti

Klasje u peni
cvetalo,
u talase pretvaram;
dok Zemlju zavaravam
da volim te vishe od nje,
crne,crnice!

Kamen za pod glavu
u misao stavljam
U njemu svi duborezi
iz moga srca preneti
na tvoj dlan

Stasavam u zvono
i spomen
Josh uvek shumim,
josh uvek ljubim
ko`jasika

Nadja

Tvoja ruka
moja sveca vodilja,
na travu me polegla
Led oko srca shto se
u granit godinama stvarao
sever je oduvao

Volim tvoje ruke
usne i celov!
Podigni me do oblaka,
Dug je put do tvoga srca

Nadja

Skromna trpeza
Na njoj sve za dushu,
i vishe od toga
Vino i bol!
Bol i vino
Cvet mudrosti bez vode
u fazi secanja,
[pomisli napukla casha]
Krpa je neumorno radila
brishuci tragove proshlosti
Trula krpa nadanja,
pomisli pijani gost.

Nadja

Sto
prekriven uspomenama,
kockastim secanjima
Sam u sopstvenoj sushtini
prolaznosti,ceka!
Na udarac zvona
gongom podsvesti;
na prekriveno secanje
i razbludnost ,
provucenu tragom zaborava

Nadja

Crni konj i crni jahac
u noci crnoj putuju
Znojavim sapima,gutaju penu
Na ledjima jednog krvav trag,rana duboka
Pucanj bica,
zasvetli nebo i topot se nastavi....
Konj zanjishta resko,probudi munju
i nicice pade mrtav
Bic se josh dugo na vetru igrao
sudbinom neduzne zivotinje

Nadja

Moja misao o tebi
u casu srece ,ispunila
je zivot dat od Boga
U ogledalu,
taj lik je izgledao drugacije

Pogled u dubinu
zarobljena ptica u visinu,
[pomisli moje ja
kovitlajuci se
staklenom refleksijom]


Tup udarac od ram
slike o sreci ili zivota
[zapita lik u ogledalu]?

Pitam te neshto dusho?
Prestani da citash novine
u glupo popodne....
Sparno je ...bash